Ukrca se časna sestra u voz, sedne u kupe i voz krene. Vozi se ona kad preko puta ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, ludi komplet, frizura, nokti. Gledaju se one u čudu, gledaju.
• E jesi to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo i tako dalje. Ne da časnoj sestri djavo mira pa je pita:
• Nemoj se ljutiti, ali ova bunda, kako…?
Kaže žena:
• Ma, neugodno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna:
• Izvini, ali ove čizme, otkud….?
• Ma, baš mi je neugodno, ali jedan prekrasan vikend, i evo..
Časna sestra:
• Čuj, ovaj komplet, ta ogrlica, kožna torba…?
• Ma, eto, jedno prekrasno zimovanje, i evo…
Rastanu se one na stanici, odu svaka svojim putem. Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Kad usred noći čuje neko tiho kuca! Časna sestra upita:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! – tiho će fratar.
Časna sestra:
• JEBI SE TI I TVOJE KARAMELE !!!